Хеј, Звончице

Да вријеме не брише сјећања и љубав која се носи у срцима говори и ова прича која долази из ОШ „Бранко Радичевић“ из Бањалуке. У петак, 7. 6. 2024. године поводом четрдесет дана жалости за трагично преминулом педагогицом школе Миланом Копреном, наставно, ненаставно особље школе и ученици одали су почаст музичким перформансом.
Тачно у дванаест часова непрегледна колона ученика у бијелим мајицама и тексас хлачама симболима младалачког кодекса облачења, уз своје одјељењске старјешине и ненаставно особље, праћени стиховима пјесама Тоше Проеског, Кемала Монтена и Здравка Чолића тихо, достојанствено и организовано се кретала из школског простора на школски терен. Девет колона, а у свакој колони око осамдесет ђака, попунило је школски терен, мирно стало и чекало да програм почне. Наставница математике Дарија Мићић одржала је дирљив, почасни говор и све присутне подсјетила на живот и дјело, али и безграничну љубав према свом позиву педагогице Милане, добитнице Светосавске награде и просвјетне иконе града на Врбасу. 
Послије почасног говора учесници перформанса су са тугом и болом отпјевали безвременску пјесму „Што те нема“ чије стихове је написао Алекса Шантић давне 1897 године, а музички обрадила Јадранка Стојаковић. 
Врхунац емоционалне експлозије наступио је кад су сви учесници хорски отпјевали пјесму „Хеј,Звончице“ уз пратњу малог хора и школског оркестра. Текст и музику ове пјесме написала је учитељица Ирена Милошевић, а музички аранжман потписује наставник музичке културе, водитељ школског оркестра Марко Цвијић. Осјећања присутних откриле су сузе које су текле низ лица ученика, наставника и осталих извођача. Током извођења пјесме јато бијелих голубица је пролетјело преко школског терена у плаво небо без и једног облака. Овај несвакидашњи куриозитет оставио је све присутне без даха. Једно дијете је гласно узвикнуло: „Наша педагогица нам шаље поздраве са неба“. 
Као дио музичког преформанса учитељица Дијана Црнадак је креирала пуштање балона у небеске висине. Наиме, обиљежавање четрдесет дана жалости за Миланом се завршило пуштањем четрдесет пет бијелих балона из руку ђака којима је Милана била прва станица у свијету школског одрастања. Један балон црвено срце је у небо одлетјело из ручица будућег школарца дјечака Павла чија је тетка педагогица Милана. 
Да ова прича буде сачувана од заборава побринуо се наставник информатике и техничког обазовања Душко Гајановић који је овај догађај забиљежио оком камере и направио спот „Хеј, Звончице“ уз знак сјећања на постојање једног великог педагога и човјека која је свој живот посветила младим нараштајима. 

Хеј, Звончице

Знате ли ко је Звончица?
Дизнијева јунакиња,
Петар Панова најбоља другарица,
наша педагогица.

22. април, Дан планете Земље, Дан града.
Бања Лука окупана у сунцу игра, пјева, весели се...
18:43, Ребровачки мост... прасак.... 
мук.... и даље невјерица....
Са наше планете угаси се једна звијезда....

Хеј, Звончице, вјечита дјевојчице.
Знаш ли колико нам недостајеш?
Док те нисмо изгубили,
нисмо знали кол'ко смо те вољели.

Хеј,  Звончице наша педагогице.
Старчевица цијела те оплакује.
Све си ђаке познавала,
свакоме си школске бриге олакшала.

Карте све на сто, затворио се круг,
путуј Мико мила пронађи свој мир.
У Небеском Царству том, другуј са Анђелима,
вјечно живи, Звончице небеска. 

Хеј, Звончице, наша школска матице.
Знаш ли да си била борац најјачи?
Три си стуба школе била, 
Светосавску награду си заслужила.

Карте све на сто, затворио се круг,
путуј Мико мила пронађи свој мир.
У Небеском Царству том, другуј са Анђелима,
вјечно живи, Звончице небеска. 

У знак сјећања на наше пријатељство
Колектив ЈУ ОШ "Бранко Радичевић" Бања Лука