Школа...школско звоно...учитељице/учитељи...ново поглавље у дјететовом животу - 1.разред. И тако из године у годину, путујући кроз вријеме, са новом искром у оку, плејада учитеља 1.разреда, показала је синоћ умешност стварања са малим паметним главицама. Весело, раздрагано, уз пјесму и игру...вече за памћење - 100 ДАНА ЂАКА ПРВАКА. Текст: Нела Тодоровић, учитељица/ Фотографије: Фото видео секција

Међународни дан матерњег језика обиљежава се сваке године 21. фебруара широм свијета. Циљ је да се подигне свијест о значају језика и његовог учења за развој вишејезичности и разумијевања међу људима који припадају различитим културама. Свако има право на употребу матерњег језика, као и испуњење потребе његовог очувања. Чувајући свој језик, чувамо историју, традицију, културно наслијеђе и идентитет свога народа. Учимо се да волимо свој језик, а да поштујемо туђи. Лијепо је записао пјесник Душко Радовић: „Волите српски језик сваког дана помало. Српски језик нема никога другог осим нас.“ У нашој школи увијек се пригодним активностима обиљежи овај дан. Ове године културно-умјетнички програм посветили смо најдражем пјеснику, најтананијој пјесничкој души, Алекси Шантићу, а у спомен на сто година од његове смрти.
Рецитовали су се најљепши Шантићеви стихови, одјекивао је звук гусала уз пјесму „Остајте овдје”.
Чланови драмске секције су у херцеговачкој ношњи извели тачку под именом Стари занати, чиме су показали богату прошлост и баштину српског народа.
Свечаност су обогатиле пјесме школског хора, а програм је крунисан интерпретацијом Шантићеве пјесме „Што те нема”, коју је пратио плес наше мале плесачице. 
Организована је и изложба ученичких ликовних, литерарних радова, продуката рада етнографске секције,  луткарско-креативне и калиографске секције и културне и природне баштине.
Поносни смо на хумано залагање наших ученика, које су од срца подржали наши гости и својим учешћем помогли некима од нас да остваре најдражи тренутак током школовања, одлазак на екскурзију.
Текст: Јелена Секулић, наставница српског језика/ Фотографије: Фото-видео секција

Поводом дана Материњег језика ученици V4 израдили су паное ​у част Вуку С. Kараџићу и Десанки Максимовић.

​Ученици III4 су за задатак из предмета Дигитални свијет илустровали правила сигурног и лијепог понашања и комуникације на друштвеним мрежама. Погледајте наш интернет бонтон!

Поводом Свјетског дана дјеце обољеле од малигних болести, у Музеју Републике Српске одржана је ликовна радионица "За храбра мала срца" на којој су учествовали чланови ликовне секције 3. разреда наше школе.

Погледајте 4. епизоду школског ПОДКАСТА!

Средства прикупљена у хуманитарној акцији ученика 2. разреда предата су Амели Башић Томић координатору Сигурне куће Бања Лука, за дјецу која у њој бораве. 
Захваљујемо се свим родитељима ученика 2. разреда који су подржали ову хуманитарну акцију.

Одјељење V7 je на мало другачији начин обиљежило 160. годишњицу од смрти нашег великана Вука Стефановића Караџића.

Српски језички и правописни реформатор Вук Стефановић Караџић, једна од најзнаменитијих личности српске културе, творац новог правописа и књижевног језика, генијални самоук који је направио одлучан преокрет у српској литератури.
Рођен у Тршићу, 6. новембра 1787. године, а преминуо у Бечу, 7. фебруара 1864.
Вук је дао значајан допринос у развоју српског језика и правописа, а прије његове реформе у употреби био је славеносрпски језик, неразумљив обичном човјеку.
Стога се залагао за увођење народног језика и објашњавао своје замисли ријечима: „Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада“. 
Наставио је рад Саве Мркаља на реформи српске ћирилице, увео је шест нових слова у нашу азбуку - ћ, ђ, љ, њ, џ, ј и употпунио правило: Пиши као што говориш, а читај као што је написано, којим је објаснио да је српски правопис фонетски, тј. да сваком гласу одговара по један знак или слово.
Стефановић Караџић је и творац Првог српског рјечника, сакупљач народних пјесама, приповиједака и умотворина.
У част Вуку, а поводом 160 година од његове смрти, чланови литерарне секције приредили су изложбу у холу наше школе. Јелена Секулић, наставник српског језика

Марко Кузмановић је ученик осмог разреда. Од почетка школовања, па до данас, на крају школске године, Марко је имао одличан успјех у учењу, а својим владањем, које је примјерно од првог разреда и данас, Марко даје примјер многим ученицима у разреду.
Марко важи за доброг и пожртвованог другара, увијек спреман да помогне другима. Истиче се отвореном комуникацијом. Током више година био је предсједник одјељењског колектива. Марко је примјеран, веома вриједан и радан дјечак. Показао је спремност да одговори на сваки задатак, и то ради са радошћу и захвалношћу. Његова постигнућа у школским, као и у ваннаставним и  ваншколским активностима су многобројна и за похвалу. Учествовао је у такмичењима из српског језика до Републичког нивоа 2023. године, као и у конкурсима у литерарном стваралаштву. Освојио је и на такмичењу у шаху 3. мјесто екипно – Мале олимпијске игре – финале лиге основних школа Града Бање Луке. Већ неколико година тренира одбојку у ОК ”Борац”, гдје је проглашен за најбољег играча, као и за најбољег поентера новогодишњих турнира. Најмлађи је учесник и освајач медаља у трци дајак чамаца.
Веома је хуман, емпатичан, честит, са свим особинама које указују да ће Марко, прије свега, израсти у доброг човјека.
Доприноси позитивној атмосфери у школи, његује хармоничне односе између вршњака, наставника, а својим радом, понашањем, учењем и васпитањем, у духу Светосавља, може послужити осталој дјеци као  примјер ученика који слиједи пут Светог Саве.
Марко  није само одличан ученик са примјерним владањем, он је прије свега добар друг који својим примјером многима у одјељењу враћа вјеру у праве вриједности учења и образовања.                    
Поред успјеха у школи и спорту, Марко је највише поносан на похвале и подршку својих наставника и другова из разреда.